Moje si more, još pamtim nebo u očima

dobro znaš svaku reč, svaki znak, kako najlakše, najbrže, najslađe reći "odlazim"


02.09.2017.

septembar

Ovaj Bajram je bio drukčiji od ostalih samim tim što sam se probudila u praznoj kući, što me na stolu nije čekao praznični doručak nego sam morala trčati kroz nekoliko ulica da zagrlim mamu. Da se razumijemo, nije da mi je to toliko teško palo, poslije dugo vremena, dan smo proveli gore.. I ta ulica i kuća mog djetinjstva probude u meni najljepše emocije i najdraža sjećanja. Posebno sad, kad je sve nekako sjebano.. Kao da oni zidovi kažu Sve će biti okej..

*
Ispit za uslov mi je za dva dana i nikad mi nije bilo potrebnije više sreće, snage i strpljenja.. A svega mi ponestaje.

*
Znam da sam sebična i znam da će njemu biti potrebno i više snage i sreće i strpljenja, al' nedostajat će mi da me umiri i da bude tu. Stalo mi je, znam po tome što me nerviraju sve gluposti svijeta. I što me brine cijela ova situacija. Da nam prođe utorak..

* Jebem ti PMS. Svemu ovom daje dodatnu dramatičnost, k'o da mi nije dovoljno teško i bez njeg.

Moje si more, još pamtim nebo u očima
<< 09/2017 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930